Save


 


  

 

03.03.2014. 676. емисија Водич за родитеље


Владимир Р. Ђорђевић је рођен 02.12.1869.год у Брестовцу код Зајечара, у свештеничкој породици, преминуо је 22.04.1938.год. у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Алексинцу, а Учитељску  школу у Нишу, одакле је од 1893.год. наставио да студира науку о хармонији на Конзерваторијуму у Бечу код професора Роберта Фокса. Од 1901.год. код професора Шебора у Прагу похађао је курс инструментације. Као учитељ и музички педагог радио је у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини. 1912. године долази у Београд, где је све до своје пензије 1924.год. радио као гимназијски професор и као хонорарни предавач теорије музике и хармоније у музичкој школи „Корнелије Станковић“ где 1925.год. оснива  Музеј народних инструмената и у њему  излаже инструменте које је сакупио током службовања. Интересовање за српску музичку баштину огледа се у коришћењу фолклорних мотива у хорским композицијама, као и оним писаним за виолину и клавир и глас и клавир. Током његовог рада и путовања успео је да прикупи обимну грађу из фолклорног стваралаштва на територији Србије и Македоније што је обједињено у једном од његових најзначајнијих дела „Српске народне мелодије 1-2“ којим је дао велики допринос у прикупљању и изучавању нашег фолклора. Признање за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога и композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Јапа Кунста,  Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића. Његове књиге „Прилози  биографском речнику српских музичара“ и  „Оглед српске музичке библиографије“ музички стручњаци сматрају најзначајнијим делом Владимира Ђорђевића. Стручној музичкој литератури припадају  „Школа за виолину“ и „Теорија музике“.

Заоставштина Владимира Ђорђевића данас се чува у библиотеци ФМУ у Београду и у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије у оквиру легата Љубице и Данице Јанковић, сестричина Владимира Ђорђевића и важан су извор за изучавање живота и дела овог нашег истакнутог музиколога, музичког библиографа,  композитора и мелографа.

Свестрани рад Владимира Ђорђевића оставио је трага на генерације које су уследиле о чему сведочи и назив наше школе.

 


Када се спуштате Јагићевом улицом, напуштајући Врачар и улазећи у

најбучнију улицу Звездаре, Булевар краља

Александра, на тренутак наилазите на оазу

која је заклоњена иза дрвећа, а одају је

звуци мелодија које се проламају иза зидова

музичке школе „Владимир Ђорђевић“.

Овај јединствени „музикални комшија са

Звездаре“ већ деценијама привлачи нове

генерације ђака и уводи их у свет музике.

"Ако ти је музика у крви - Ђорђевић  је први." 

(аутор, ученик школе)

 

фотографија 2016.

колектив школе


Рад школе

Рад школе усклађен је према обавезама ученика у редовним школама.
Два пута недељно - инструмент (у нижим разредима час траје 30мин., а у старијим 45.мин.)
Два пута недељно - солфеђо (час траје 45мин.)
У току школовања ученици добијају још један предмет - оркестар или хор, или камерна музика.



Администрација      Законом заштићено. Сва права задржава   Ti Computers Solutions