О школи
Музичка просвета је примарна делатност наше школе која траје од 1948. г. Поред музичке просветне делатности у школи постоји и концертна делатност која носи назив ``Понедељком у Ђорђевићу``. У оквиру тог серијала на концертима чији је стални термин последњи понедељак у месецу еминентни музичари дарују своје стваралаштво. Рад школе усклађен је према обавезама ученика у редовним школама.
Два пута недељно - инструмент (у нижим разредима час траје 30 мин., а у старијим 45.мин.) Два пута недељно - солфеђо (час траје 45 мин.)
У току школовања ученици добијају још један предмет - оркестар или хор, или камерна музика.
Владимир Р. Ђорђевић је рођен 02.12.1869.год у Брестовцу код Зајечара, у свештеничкој породици, преминуо је 22.04.1938.год. у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Алексинцу, а Учитељску школу у Нишу, одакле је од 1893.год. наставио да студира науку о хармонији на Конзерваторијуму у Бечу код професора Роберта Фокса. Од 1901.год. код професора Шебора у Прагу похађао је курс инструментације. Као учитељ и музички педагог радио је у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини. 1912. године долази у Београд, где је све до своје пензије 1924.год. радио као гимназијски професор и као хонорарни предавач теорије музике и хармоније у музичкој школи „Корнелије Станковић“ .
1925.год. оснива Музеј народних инструмената и у њему излаже инструменте које је сакупио током службовања. Интересовање за српску музичку баштину огледа се у коришћењу фолклорних мотива у хорским композицијама, као и оним писаним за виолину и клавир и глас и клавир. Током његовог рада и путовања успео је да прикупи обимну грађу из фолклорног стваралаштва на територији Србије и Македоније што је обједињено у једном од његових најзначајнијих дела „Српске народне мелодије 1-2“ којим је дао велики допринос у прикупљању и изучавању нашег фолклора. Признање за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога и композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Јапа Кунста, Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића.
Његове књиге „Прилози биографском речнику српских музичара“ и „Оглед српске музичке библиографије“ музички стручњаци сматрају најзначајнијим делом Владимира Ђорђевића. Стручној музичкој литератури припадају „Школа за виолину“ и „Теорија музике“. Заоставштина Владимира Ђорђевића данас се чува у библиотеци ФМУ у Београду и у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије у оквиру легата Љубице и Данице Јанковић, сестричина Владимира Ђорђевића и важан су извор за изучавање живота и дела овог нашег истакнутог музиколога, музичког библиографа, композитора и мелографа. Свестрани рад Владимира Ђорђевића оставио је трага на генерације које су уследиле о чему сведочи и назив наше школе.
Летопис школе 2013 - 2014 Кликните изнад за преглед летописа
Летопис школе 2014 - 2015 Кликните изнад за преглед летописа
Летопис школе 2015 - 2106 Кликните изнад за преглед летописа
Летопис школе 2016 - 2017 Кликните изнад за преглед летописа
ОМШ ``Владимир Ђорђевић`` Београд