прва/ претходна страна/ 1 2 /следећа страна /последња 
30 јануар 2017

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

prazna.png


СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ

ДАНА СВЕТОГ САВЕ



ЧЕТВРТАК, 26.01.2017.  у 19,00 ч.

Свечана сала ОМШ „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“

Београд, В. Јагића 5

 

ДОМАЋИН СЛАВЕ: ЈЕЛЕНА РАЈИЋ, проф. виолине


27 јануар 2016

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДАНА СВЕТОГ САВЕ

a217bf29-ef65-4ec1-b1d2-a924b5e16a00.jpg

УТОРАК, 26.01.2016. у 19,00 ч.

Свечана сала ОМШ „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ Београд, В. Јагића 5

ДОМАЋИН СЛАВЕ: ЈЕЛЕНА РАЈИЋ, проф. виолине


 


29 јануар 2015

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДАНА СВЕТОГ САВЕ

prazna

ПОНЕДЕЉАК, 26.01.2015. у 19:00 ч.
Свечана сала ОМШ „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ Београд, В. Јагића 5
ДОМАЋИН СЛАВЕ: ЈЕЛЕНА РАЈИЋ, проф. виолине





20 јануар 2015

Светосавска академија историјат

prazna.png

  Прослављање успомене и празника Светог Саве отпочело је прво у црквама. Први писани

траг о школској прослави Светог Саве датира из 1734. године, а сачуван је у Аустријској народној библиотеци у Бечу.

Уз сагласност вожда Карађорђа, 1812. године, уводи се правило о школској прослави Светог Саве.

 

  Кнез Милош Обреновић 1823. године доноси наредбу да се Дан Светог Саве слави као школска слава. Кнез Михајло Обреновић је законом од 26. 01. 1841. године уредио да се сваке године слави Свети Сава, као слава свих школа у Србији. Током 19. века настају различити начини прославе Савиндана, па саставни део прославе постаје Светосавски бал. Још давне 1846. године, Кнез Милош Обреновић, који је тада живео у Бечу, дошао је на идеју да окупи тадашњу српску дијаспору, бар једном годишње и то на балу у част и славу школског заштитника Светог Саве.

Кнез је предао збирку српских народних мелодија композитору Јохану Штраусу сину, који је за ту прилику компоновао „Српски кадрил“ и то дело посветио кнезу Михајлу Обреновићу.

 

 

  Свечана песма испевана током 18. века у славу Светом Сави, најстарија је српска химна. Написана је на црквенословенском језику и имала је 4 строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а након тога је често  извођена  у Србији. Први нотни запис Светосавске химне оставио нам је Корнелије Станковић, после прославе одржане у Бечу 1858. године.

  На Београдском Универзиту од 1905. године налази се велико звоно на коме је изливен лик Светог Саве. Нека нас то звоно и данас позива и опомиње да наставимо да идемо стазама Светосавља.

С Р Е Ћ Н А    С Л А ВА !!!

 


26 јануар 2014

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДАНА СВЕТОГ САВЕ

Недеља, 26.01.2014. у 18.30 ч. Свечана сала ОМШ „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ Београд, В. Јагића 5 Улаз слободан ДОМАЋИН СЛАВЕ: ЈЕЛЕНА РАЈИЋ, проф. виолине

ec6138a3-0c97-48cb-a60e-ab476f98f544.JPG

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави,

Српске цркве и школе светитељској глави.

Тамо венци тамо слава,

Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби песму и утројте.

Благодарна Србијо пуна си љубави,

Према своме пастиру, Светитељу Сави.

Цело српство слави славу,

Свога оца Светог Саву.

Појте му Срби песму и утројте.

 

С неба шаље благослов Свети Отац Сава,

Са свих страна сви Срби, с мора и Дунава.

К небу главе подигните,

Саву тамо угледајте.

Саву срспку славу пред престолом Творца.

 

Да се српска сва срца с тобом уједине,

Сунце мира љубави, да нам свима сине.

Да живимо сви у слози,

Свети Саво ти помози.

Почуј глас свог рода, српскога народа.

 

Пет векова Србин је у ропству чамио,

Светитеља Саве име је славио.

Свети Сава Србе воли,

И за њих се Богу моли.

Појте му Срби песму и утројте.


П Р О Г Р А М

Химна Светом Сави                                 ХОР И ОРКЕСТАР ШКОЛЕ                                                     

                                                                       диригенти Јелена Терзић и

                                                                                           Вера Илић

                               РЕЗАЊЕ    СЛАВСКОГ   КОЛАЧА                                                                         

Песма Светом Сави                                                        Тамара Вранеш      

ЧИТАЊЕ ТЕКСТА О СВЕТОМ САВИ                     Љубица Ћосић и

                                                                                                Ирина Јелић

„Растко“ – историјска слика у три чина     Растко- Лазар Станковић

                     први чин                                       Ана-       Софија Рајић

                                                                             Дворјани - Ангелина Рајић

                                                                                          и  Душан Законовић

„Маријо Славна“                                     Вокални ансамбл гудачког већа

из „Духовне Лире                                                     „Свети Сава“

Св. Николаја Српског“                             диригент Радмила Кнежевић                                                   

 

ЧИТАЊЕ ТЕКСТА О СВЕТОМ САВИ                        Љубица Ћосић и

                                                                                                Ирина Јелић

   В. Ђорђевић                                            Вокални ансамбл гудачког већа                                                                                   

„Прва свита из Србије“                                         „Свети Сава“

                                                                         диригент Радмила Кнежевић                                                  

                 

  погледајте више фотографија овде


прва/ претходна страна/ 1 2 /следећа страна /последња 
Администрација      Законом заштићено. Сва права задржава   Ti Computers Solutions