О школи

Прве кораке наша школа је започела далеке 1948. године у просторијама VI Београдске гимназије као Музички течај Дома културе петог рејона и убрзо прерасла у нижу музичку школу. Почетком 1950. године селимо се у просторије ОШ „Вељко Дугошевић“, а у јесен исте године наша школа постаје становник Јагићеве улице, што је остала све до данас. Данашње име добили смо 1953. године по композитору, етномузикологу и цењеном педагогу Владимиру Ђорђевићу.

Оно што чини дух школе не лежи у велелепним концертним салама и ходницима, нити у великим финансијским улагањима већ, са једне стране, у великој привржености ученика и њихових родитеља школи, а са друге стране, у љубави наставничког кадра, који континуирано ради на остварењу заједничке идеје.

Добровољним прилозима родитеља и уз финансијску помоћ општине Звездара 1960. године проширили смо се, а 1971. године добили на коришћење зграду тадашње ОШ „Филип Вишњић“, у којој се и данас налазимо. Елан и жеља професора да се обезбеде бољи услови за рад довели су до њиховог волонтерског рада на адаптацијама, које су постојећи простор прилагодиле потребама музичке школе.

Захваљујући сталној бризи и улагањима општине Звездара, концертна сала је реконструисана 2001. године и проширена на 130 места, а у пролеће 2002. године званично је отворена као једина концертна камерна сала на општини Звездара.

Поред просветне делатности настојимо да школа прерасте у јединствени културни простор где ће се ученици упознати са еминентним домаћим ствараоцима и извођачима у оквиру пројекта „Понедељком у Ђорђевићу“, а кроз бројне друге пројекте учврстили смо позицију центра за музичку културу на општини Звездара.

Од почетка смо прешли дугачак пут улажући у просторне капацитете, наставнички кадар, али и у очување јединственог духа који се овде формирао, дајући осећај другог дома нашим ученицима. Многи од наших бивших ученика данас уписују своју децу, а неки од њих који су се посветили професионалном музичком усавршавању и данас чине наш наставнички кадар. Све ово не би било могуће без велике подршке родитеља који учествују у раду школе, Савета родитеља, Школског одбора, Стручног актива за школско развојно планирање и Стручног актива за израду Школског програма.

ОМШ „Владимир Ђорђевић“ је једина музичка школа на територији општине Звездара, па тако нашој школи гравитирају ученици из 13 основних школа. У оквиру сарадње са Зајденицом музичких и балетски школа Србије, годинама уназад редовни смо домаћини Републичког такмичења музичких и балетских школа Србије у различитим дисциплинама.

Од септембра 2013. године започело је са радом Издвојено одељење у Миријеву, док је од септембра 2022. године отворено и Издвојено одељење у Малом Мокром Лугу, у оквиру просторија ОШ „Драгојло Дудић“. На овај начин обезбедили смо да музичко образовање буде доступно још већем броју наших најмлађих суграђана.

Владимир Р. Ђорђевић је рођен 02.12.1869. год. у Брестовцу код Зајечара, у свештеничкој породици, а преминуо је 22.04.1938. год. у Београду.

Основну школу и гимназију завршио је у Алексинцу, а Учитељску школу у Нишу, одакле је од 1893. год. наставио да студира науку о хармонији на Конзерваторијуму у Бечу код проф. Роберта Фокса. Од 1901. год. код проф. Шебора у Прагу похађао је курс инструментације.

Као учитељ и музички педагог радио је у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини. 1912. године долази у Београд, где је све до своје пензије 1924. год. радио као гимназијски професор и као хонорарни предавач теорије музике и хармоније у музичкој школи „Корнелије Станковић”, где 1925. год. оснива Музеј народних инструмената и у њему излаже инструменте које је сакупио током службовања.

Интересовање за српску музичку баштину огледа се у коришћењу фолклорних мотива у хорским композицијама, као и оним писаним за виолину и клавир и глас и клавир. За време Првог светског рата радио је као професор музике у Француској, где је настојао да окупи српске емигранте и повеже их са матицом. Сваку могућност користио је за промовисање српске музичке баштине тадашњој европској музичкој и научној сцени.

Током његовог рада и путовања успео је да прикупи обимну грађу из фолклорног стваралаштва на територији Србије и Македоније што је обједињено у једном од његових најзначајнијих дела, „Српске народне мелодије 1–2”, којим је дао велики допринос у прикупљању и изучавању нашег фолклора.

Признање за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога и композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Јапа Кунста, Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића.

Његове књиге „Прилози биографском речнику српских музичара” и „Оглед српске музичке библиографије” музички стручњаци сматрају најзначајнијим делима Владимира Ђорђевића. Стручној музичкој литератури припадају „Школа за виолину” и „Теорија музике”.

Заоставштина Владимира Ђорђевића данас се чува у библиотеци ФМУ у Београду и у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије у оквиру легата Љубице и Данице Јанковић, сестричина Владимира Ђорђевића, и важан су извор за изучавање живота и дела овог нашег истакнутог музиколога, музичког библиографа, композитора и мелографа.

Свестрани рад Владимира Ђорђевића оставио је трага на генерације које су уследиле, о чему сведочи и назив наше школе.